Close

Наш Архијереј

Епископ аустријско-швајцарски и администратор франкфуртски и све Немачке Господин АНДРЕЈ

Епрхијски архијереји

Историја / 14. јул 2014

Епископ Лаврентије 1969-1989

Његово Преосвештенство Епископ Лаврентије (Трифуновић) рођен је 1935. године у Богоштици, срез Ваљевски од оца Драгутина и мајке Обреније. На крштењу добио је име Живко.

Основну школу завршио је у родном месту, а малу матуру, четврти и пети разред гимназије у Лозници. Богословију у Раковици, надомак Београда матурирао је 1958. године. Исте године у навечерје празника св. мајке Ангелине прима монашки постриг добивши име Лаврентије. На Преображење рукоположен је у чин ђакона у Саборној цркви у Сремским Карловцима и постављен за економа београдске богословије.

У чин јеромонаха рукоположен је 1961. године и постављен за духовника при цркви Ружици у Београду. Годину дана касније по молби Митрополита дабробосанског Нектарија постављен је за пароха купрешких парохија. Након обнављања Благовештенске цркве у Вуковску код Купреса постављен је за наставника богословије у манастиру Крка. Поред обавеза у богословији вршио је дужност пароха једне од манастирских парохија где обнавља локалну цркву.

Године 1967. на позив Св. Архијерејског Синода враћа се у Београд где завршава Богословски факултет. На редовном заседању Св. архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 1963. године, архимандрит Лаврентије изабран је за Епископа моравичког, викара Његове Светости Патријарха Српског Германа. Ову дужност обављао је до 1969. године када бива изабран за првог Епископа западноевропске и аустралијске епархије.

Након дугогодишњег рада, а након створених услова, а на предлог Епископа Лаврентија формирана је нова епархија за Аустралију и Нови Зеланд. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар, откупио за Српску цркву једну већ саграђену цркву. Ту је основао штампарију и издао дела епископа Николаја Велимировића и многе друге књиге верског садржаја.

Свети архијерејски сабор изабрао га је 1989. године за епископа Шабачко-ваљевског, а устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. Отпочео је и привео крају изградњу новог епархијског центар и манастир у Соко граду. Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међу црквеним састанцима и држао предавања и реферате.

Епископ Константин 1991-2012

Његово Преосвештенство умировљени Епископ средњоевропски Г. Константин рођен је у Горњем Црњелову општина Бијељина, 26. септембра 1946. године од оца Крстe и мајке Круније.

Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Монашки завет примио је 28. марта 1970. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 1974. године. Од 1970. до 1977. године радио је као службеник и секретар епархије зворничко-тузланске. Дужност суплента у богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка обављао је од 1978. до 1982. године када бива постављенза професора и главног васпитача у богосвловији у Сремским Карловцима. Ову дужност савесно је обављао до 1991. године.

За Епископа средњоевропског изабран је на редовном заседању Светог архијерејског сабора 23. маја 1991. године. Хиротонију за епископа извршио је Његова Светост патријарх српски Г. Павле у Саборној цркви у Београду 21. јула 1991. Године, а 1. септембра устоличен је у храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру у трон епископа средњоевропског од стране Епископа шабачко-ваљевског Лаврентија.

Патријарх Иринеј 2012 - 2014

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан Св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког где се до данас налазио.

Патријарх Иринеј је био вредан делатник као Епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, јер је стари који се налазио преко пута Саборне цркве срушен 1947. године. По пројекту Александра Радовића на падинама Делијског виса изграђен је храм посвећен Светом Сави првом архиепископу српском и оцу нације српске, а темеље храма је осветио епископ нишки г.г. Иринеј. Црква Св. Саве је у многоме инспирисана хиландарским храмом (Милутиновом црквом). Грађена је као триконхосна базилика са централним кубетом које носе пиластри. Изнад припрате се налазе два мања кубета. Са западне стране је дозидан улазни трем слично Лазаревој припрати у Хиландару, с тим што је овај трем отворен и застакљен полуобличастим сводовима. Поред цркве сазидан је веома леп конак.

Године 1997. постављен је камен темељац за нову цркву која је почела да се гради на новом нишком гробљу и биће посвећена воздвижењу часног крста. Освећење темеља извршио је епископ нишки г.г. Иринеј. На Лазареву суботу (Врбица) 03.04.1999. године, у новом нишком булеварском насељу, у парку на тргу Светих Константина и Јелене поред школе Свети Сава, извршено је постављење и освећење темеља нове цркве. Освећење је извршио владика нишки г.г. Иринеј са свештенством. Пројекат цркве урадио је архитекта Јован Мандић. Црква има елементе рашке градитељске школе, мада је помало неуобичајена реализација таквог храма са два звоника. Црква је посвећена Св. цару Константину и његовој мајци царици Јелени (што је уједно и нишка градска слава). Храм се налази на дивном месту у може се рећи централном градском парку, и свакако ће допринети лепшем изгледу целог амбијента. Овој цркви гравитира огромно насеље од око 80 000 људи. Изградњом ове цркве био би у многоме ублажен проблем недостатка православних храмова, а становници ових насеља неће морати недељом и другим празницима да пешаче 3-4 километра до најближе цркве.
И по другим деловима епархије нишке видљива је велика грађевинска активност, како на изградњи нових, тако и на обнови постојећих храмова и манастира. Моментално се диже приближно 40 храмова на територији нишке епархије. Приближно овом броју је и број цркава које се обнављају.

Године 1998. је први пут после 50 година за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена је велика литија улицама града Ниша.

Народ се све више враћа својој мајци цркви. Људи, отргнути 50 година од своје цркве, буде се, крштавају се и у све већем броју венчавају у цркви. Многима од њих црква постаје други дом. Са своје стране Епархија све интензивније делује на успостављању раскинутих веза са народом. Нишки свештеници су, све чешће, радо виђени гости нишких домова. У оквиру нишке епархије веома активно делује епархијски хор Бранко. Одржавају се све интензивнији часови веронауке, како за децу тако и за одрасле. Видна је издавачка активност, како појединих манастира тако и цркава у оквиру Епархије.

Свети Aрхијерејски Синод Српске православне цркве, на својој седници одржаној у Патријаршији српској у Београду 14. децембра 2012. године у Београду, донео је одлуку и умолио Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринеја да преузме администрацију над Епархијом средњоевропском.