Close

Наш Архијереј

Епископ аустријско-швајцарски и администратор франкфуртски и све Немачке Господин АНДРЕЈ

Духовни живот

Манастир успења Пресвете Богородице у Химелстиру

Духовни живот / 10. јул 2014

Адреса: Obere Dorf Str. 12, D – 31137, Hildesheim – Himmelsthür
Тел. 05121/64-034 или 64-045, Факс 05121/64-136

Настојатељ манастира: Архимандрит Герман (Богојевић)

Манастир Успења Пресвете Богородице налази се у месту Химелстир недалеко од Хановера. Место Хилместир први пут се помиње 1022. године као метох манастира Св. Михаила из Хилдесхајма.

Манастир Успења Пресвете Богородице

Предпоставља се да је оснивач овог манастира и метоха био Св. Бернвард. Крајем XIX века, протестанти из Источне Прусије доселили су се у ове крајеве у потражњи за послом.

Немаштина, глад и болест су узимале маха, те су многе породице биле приморане да остављају децу по манастирима и сиротиштима. Будући да у овом делу Северне Немачке није било прихватилишта, протестантски пастор Бернхард Изермајер. (Bernhard Isermeyer - Данас једна улица у Хилместиру носи његово име.) купио је кућу у којој је некада била ковачка радња. Он је од ње направио прихватилиште за болесне и сиромашне девојчице. У склопу те куће, неколико година касније, почео је да прави цркву. Радови су трајали од 1902. до 1904. године.

Ово је уједно био први протестантски храм у околини Хилдесхајма где су махом живели Римокатолици. Стил цркве је готски. Архитекта је Аделберт Хоцен (Adelbert Hotzen 1830-1922) и у своје време био је један од најпознатијих регионалних архитеката у целој северној Немачкој. Због њега данас, манастирска црква Успења Пресвете Богородице у Хилместиру је под најстрожијом заштитом државе.

За време Хитлера многобројна јеврејска деца у овом прихватилишту су побијена. Након Другог светског рата прихватилиште је променило намену и постало је дом за непокретну и поремећену децу у развоју.

Почетком седамдесетих година тј. 1974. преселили су се на другу локацију. У каквом стању су биле ове зграде пре него што су купљене сликовито описује прота Милоје Николић у споменици поводом 15. година од оснивања Епархије западноевропске: ”Када нас је у мају 1978. године позвао Епископ Лаврентије да обиђемо зграде садашњег манастира, пре него што су исте купљене, ја нисам био одушевљен. Зграде су биле потпуно демолиране, прозори повађени, умиваоници почупани и однешени ,електрика потпуно искидана, врата од већине соба поломљена и однесена. Једино је црква била поштеђена.”

Манастир Успења Пресвете Богородице

Две зграде са црквом купљене су 1978. године са наменом да ово буде нови духовни центар Епархије западноевропске. Куповину је помогла Евангелистичка и Римокатоличка црква као и многобројни прилози Срба, а и Немаца. Будући да је зуб времена учинио своје, одмах се приступило обнови будућег манастира и епархијског седишта. Радило се дано-ноћно. У обнови су учествовали многи и Срби и Немци, предвођени својим архипастиром, Епископом Лаврентијем. У споменици поводом 15-то годишњице Епархије западноевропске, прота Милоје Николић између осталог пише: ”Попрвке и генералне оправке коштале би и много више да сам Епископ Лаврентије није заврнуо руке до лаката, често пута гладан и жедан, он је отпочео поправке у сопственој режији. Не постоји ни једна просторија у зградама где он није уложио физички рад.” Локална немачка штампа редовно је пратила и писала о судбини своје цркве и женског дома коју је купио Епископ Лаврентије за потребе епархије.

Новинари ”Hildesheimer AllgemeinenZeitung” пратили су и писали о ”чуду” које се догодило у оближњем предграђу Хилместир где су ”марљиви православни верници и свештеници на челу са владиком обнављали и уређивали тек купљену зграду.” За наслов је искориштена реченица Епископа Лаврентија коју је изговорио пред директором банке када је тражио кредит за куповину имања, ”Бог ми је гарант за кредит који тражим”. После завршених радова, Епископ Лаврентије поднео је извештај Светом архиијерејском синоду са молбом за одобрење оснивања Првог Српског Православног манастира Успења Пресвете Богородице у Химелстиру, код Хановера, Западна Немачка. Освећење манастирског храма и цетра Епархије западноевроспке обављено је 3. јуна 1979. године. Са благословом Патријарха Српског Германа, освећење су обавили чланови Св. Архијерејског синода, Митрополит дабро-босански Владислав и Епископ шумадијски Сава заједно са надлежним Епископом Лаврентијем.

На првом спрату централне зграде налази се храм. Спољашњим изгледом носи све карактеристике Евангелистичке богомоље. Стил је готски са високим торњем. Унутрашњост храма је преуређена за Православно богослужење. Иконостас је урађен у дуборезу, а престоне иконе рад су иконописца оца Сергија Дробота, Руса из Париза, а уз помоћ иконописца Крстане Тасић. Храм је живописан руком иконописца Данила Марунића.

У главном ходнику централне зграде налази се библиотека, архив и канцеларија за особље и кухиња. На крају је се велика сала која се користи за народне и црквене скупове и седнице. На спрату је канцеларија за епископа и помоћно особље, а преко пута њих је улаз у храм. Ова централна зграда повезана је мост-ходником са другом у којој се налази стан за епископа и око четрдесет соба за госте. У приземљу те зграде некада је била штампарија, а сада је радионица за израду свећа. Манастир је од оснивања мушки. У њему су дуго година боравили и служили Архимандрит Силвестер (Вучовић), јеромонах Максим (Продановић), протосинђел Сергије (Параклис) и др. У манастиру су једно време боравиле монахиње Агнија, Харитина и искушеница Сибила. Манастирску парохију повремено су опслуживали: свештеници Милоје Николић, Милан Томић, Душан Величковић, Влада Рафајловић, Јеромонах Никанор, Крстан Кнежевић, Мирослав Лазаревић, Александар Перковић, Срђан Спасојевић и многи други.