Close

Наш Архијереј

Епископ аустријско-швајцарски и администратор франкфуртски и све Немачке Господин АНДРЕЈ

Манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру

Geschichte / 22. јул 2014

Манастир Успења Пресвете Богородице налази се у месту Химелстир недалеко од Хановера. Место Химелстир први пут се помиње 1022. године као метох манастира Св. Михаила из Хилдесхајма.

Претпоставља се да је оснивач овог манастира и метоха био Св. Бернард. Крајем XIX века протестанти из Источне Прусије доселили су се у ове крајеве у потражњи за послом. Немаштина, глад и болест су узимале маха, те су многе породице биле приморане да остављају децу по манастирима и сиротиштима. Будући да у овом делу Северне Немачке није било прихватилишта, протестантски пастор Бернхард Изермајер (Bernhard Isermeyer), купио је кућу у којој је некада била ковачка радња. Он је од ње направио прихватилиште за болесне и сиромашне девојчице. У склопу те куће, неколико година касније, почео је да прави цркву. Радови су трајали од 1902. до 1904. године. Ово је уједно био први протестантски храм у околини Хилдесхајма где су махом живели римокатолици. Стил цркве је готски. Архитекта је Аделберт Хоцен и у своје време био је један од најпознатијих регионалних архитеката у целој северној Немачкој. Због њега данас, манастирска црква Успења Пресвете Богородице у Химелстиру је под заштитом државе. За време Хитлера многобројна јеврејска деца у овом прихватилишту су побијена. Након Другог светског рата прихватилиште је променило намену и постало је дом за непокретну децу и децу ометену у развоју. Почетком седамдесетих година, тј. 1974. преселили су се на другу локацију.

У каквом стању су биле ове зграде пре него што су купљене сликовито описује прота Милоје Николић у Споменици – поводом 15. година од оснивања Епархије западноевропске: „Када нас је у мају 1978. године позвао Епископ Лаврентије да обиђемо зграде садашњег манастира, пре него што су исте купљене, ја нисам био одушевљен. Зграде су биле потпуно демолиране, прозори повађени, умиваоници почупани и однешени, електрика потпуно искидана, врата од већине соба поломљена и однесена. Једино је црква била поштеђена.”

Две зграде са црквом купљене су 1978. године са наменом да ово буде нови духовни центар Епархије западноевропске. Куповину је помогла Евангелистичка и Римокатоличка црква као и многобројни прилози Срба, а и Немаца. Будући да је зуб времена учинио своје, одмах се приступило обнови будућег манастира и епархијског седишта. Радило се даноноћно. У обнови су учествовали многи Срби и Немци, предвођени својим архипастиром, Епископом Лаврентијем. У Споменици – поводом 15-то годишњице Епархије западноевропске, прота Милоје Николић између осталог пише: ”Поправке и генералне оправке коштале би и много више да сам Епископ Лаврентије није заврнуо рукаве до лаката, често пута гладан и жедан, он је отпочео поправке у сопственој режији. Не постоји ни једна просторија у зградама где он није уложио физички рад.”
Локална немачка штампа редовно је пратила и писала о судбини своје цркве и женског дома коју је купио Епископ Лаврентије за потребе Епархије. Новинари ”Hildesheimer AllgemeinenZeitung” пратили су и писали о ”чуду” које се догодило у оближњем предграђу Химелстир где су ”марљиви православни верници и свештеници на челу са владиком обнављали и уређивали тек купљену зграду.” За наслов је искориштена реченица Епископа Лаврентија коју је изговорио пред директором банке када је тражио кредит за куповину имања, ”Бог ми је гарант за кредит који тражим”.

После завршених радова, Епископ Лаврентије је поднео извештај Светом Архијерејском Синоду са молбом за одобрење оснивања првог српског православног манастира Успења Пресвете Богородице у Химелстиру, код Хановера, Западна Немачка. Освећење манастирског храма и центра Епархије западноевропске обављено је 3. јуна 1979. године. Са благословом Патријарха српског Германа, освећење су обавили чланови Св. Архијерејског Синода, Митрополит дабро-босански Владислав и Епископ шумадијски Сава, заједно са надлежним Епископом Лаврентијем.

На првом спрату централне зграде налази се храм. Спољашњим изгледом носи све карактеристике евангелистичке богомоље. Стил је готски са високим торњем. Унутрашњост храма је преуређена за православно богослужење. Иконостас је урађен у дуборезу, а престоне иконе су рад иконописца оца Сергија Дробота, Руса из Париза, а уз помоћ иконописца Крстане Тасић храм је живописао Данило Марунић.

У главном ходнику централне зграде налази се библиотека, архив и канцеларија за особље и кухиња. На крају је велика сала која се користи за народне и црквене скупове и седнице. На спрату је канцеларија за епископа и помоћно особље, а преко пута је улаз у храм. Ова централна зграда повезана је мост-ходником са другом у којој се налази стан за епископа и око четрдесет соба за госте. У приземљу те зграде некада је била штампарија, а сада је радионица за израду свећа.

Манастир је од оснивања мушки. У њему су дуго година боравили и служили архимандрит Силвестар (Вучовић), јеромонах Максим (Продановић), протосинђел Сергије (Параклис) и др. У манастиру су једно време боравиле монахиње Агнија, Харитина и искушеница Сибила. Манастирску парохију повремено су опслуживали свештеници Милоје Николић, Милан Томић, Душан Величковић, Влада Рафајловић, јеромонах Никанор, Крстан Кнежевић, Мирослав Лазаревић, Александар Перковић, Бошко Јањић и многи други.

протођакон др Дамјан БОЖИЋ